Краткопрсти кобац
Краткопрсти кобац | |
---|---|
Краткопрсти кобац (Accipiter brevipes) | |
Научна класификација | |
Царство: | Животиње (Animalia)
|
Тип: | Хордати (Chordata)
|
Класа: | Птице (Aves)
|
Ред: | |
Породица: | Јастребови (Accipitridae)
|
Род: | Кобац (Accipiter)
|
Врста: | A. brevipes
|
Биномно име | |
Accipiter brevipes (Severtsov, 1850)
| |
Распрострањеност врсте: у време гнежђења у пролазу ван сезоне гнежђења
|
Краткопрсти кобац (лат. Accipiter brevipes) је птица из реда орлова и јастребова (Accipitriformes) и породице јастребова (Accipitridae).
Опис
[уреди | уреди извор]Ово је малена птица грабљивица дужине 30-37 cm, с распоном крила од 63-76 cm. Има кратка заобљена крила и дуг реп, што је прилагођено лету кроз шуму. Сличан је јастребу, али краћи реп и оштра крила га чине сличнијим соколу. Женка је већа од мужјака, али разлика између полова није тако упечатљива као код јастреба. Мужјак је одозго плавосиве боје, са тамним врховима крила и црвенкастим пругама одоздо. Женка је одозго сиве боје са нешто тамнијим врховима крила. Одоздо има црвенкасте пруге, а може имати и тамну линију на врату. Младунци су тамносмеђи одозго и имају гаће са тамним пругама. Има тамну линију на врату. Оглашавају се са оштрим „ки-вик“.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Хране се маленим птицама, инсектима и гуштерима у шумама, ослањајући се на изненађење у лову.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Краткопрсти копци настањују Грчку и Балкан источно до југа Русије. Селице су, и зимују од Египта до југозападног Ирана. Селе се у великим јатима, за разлику од распрострањенијег јастреба.
Врста је присутна у Азербејџану, Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Грузији, Грчкој, Египту, Етиопији, Ираку, Ирану, Јемену, Јерменији, Јордану, Казахстану, Кипру, Либану, Мађарској, Македонији, Молдавији, Румунији, Русији, Сирији, Србији, Судану, Тунису, Турској, Украјини, Хрватској, Црној Гори, Џибутију и Шпанији.[2]
Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Аустрији, Бахреину, ДР Конгу, Италији, Камеруну, Кенији, Кувајту, Нигеру, Пољској, Саудијској Арабији, Словенији, Танзанији, Узбекистану, Уједињеним Арапским Емиратима и Чешкој.[2]
Станиште и размножавање
[уреди | уреди извор]Гнезде се на дрвећу и граде ново гнездо, обложено лишћем, сваке године[2]. Период ношења јаја траје од маја до краја јуна. Женка изнесе 3-5 јаја.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста није глобално угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[2]
У Србији се сматра гнездарицом али је величина популације непозната због тајанственог начина живота. Процењена величина популације је од 20-30 парова, иако скоро није пронађен ни један потврђени гнездећи пар.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Accipiter brevipes База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
- ^ Птице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 58. ISBN 978-86-80728-00-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Птице Србије: Процена величина популација и трендови гнездарица 2008-2013. Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 58. ISBN 978-86-80728-00-1.